Юнончадан олинган б ў либ οικος (ойкос) – уй-жой, ватан, макон ва λόγος (логос) – фан, таълимот. «Уй ту ғ рисидаги таълимот» Экология фани – тирик организм ва жамоаларнинг ў заро ва яшаш му ҳ ити билан ало қ адорлигини ў рганади. Биринчи б ў либ ушбу атама 1866 йилда немис зоологи Эрнест Геккел томонидан киритилган.
Слайд 3: Экология предмети
- Бу табиатни ривожланиши т ўғ рисидаги қ онунларни, тирик организларнинг му ҳ ит билан яхлитлиги ёки ў заро бо ғ ликлигини, табиат қ онуниятларининг инсонларга таъсир реакциясини, шу билан бир қ аторда жамият томонидан табиий тизимга рухсат этилган босимни ў рганади. Экологиянинг ў рганиш объекти – экотизимлар (биосферани таркибий бирликлари).
Слайд 4
Экология фани мақсади – табиатдаги миллиард йиллар мобайнида шаклланган мувозанатни сақлаб қолиш Табиий ресурсларни сақлаб қолиш, кўпайтириш ва оқилона фойдаланиш Экологик хавфсиз баркарор ривожланиш учун мухандислик, иктисодий, ижтимоий ва ташкилий-хукукий асосларни такомиллаштириш Инсон фаолияти натижасида атроф мухитга нисбатан мумкин булган салбий окибатларини бахолаш ва башорат килиш Экологиянинг амалий вазифалари
Слайд 5: Экологиянинг назарий вазифалари
Экологик тизимларнинг баркарор ривожланиш назариясини ишлаб чикиш Мухитга мосланишнинг экологик механизмларини урганиш Популяциялар сонини бошкарилишини кузатиш Биосфера баркарорлигини таъминлаш максадида, уларда борадиган жараёнларни кузатиш Экотизимлар холати ва биосферадаги умумбашарий жараёнларни моделлаштириш
Слайд 6: Экологиянинг ривожланиш тарихи
Экологиянинг фан сифатида пайдо булиши ва шакилланиши (эрамиздан аввалдан токи 1860 йилларгача) Экологиянинг мустакил илмий тармок сифатида уз урнини белгилаши (1860-1950 йилларни уз ичига олади) Замонавий боскич (1950 йилдан шу кунгача) – экологиянинг тармоклараро фанга айланиши
Слайд 7: Экологиянинг фан сифатида пайдо булиши ва шакилланиши (эрамиздан аввалдан токи 1860 йилларгача)
Муалифлар Йиллар Олимларнинг кузатувлари ва асарларинг номи Аристотель 384-322 й.й. э.ав. «Хайвонлар тарихи» Теофраст 372-287 й.й. э.ав. «Усимликлар тарихи» V аср охири – XVI аср (Урта асрларда) Фаннинг ривожланишида диннинг тускинлик килиши XIII аср охири – XVI аср (Уйгониш даври): К. Линней 1707–1778 «Табиат иктисодиёти» Ж. Б. Ламарк 1744–1829 «Гидрогеология», «Зоология фалсафаси» Ж. Кювье 1769–1832 «Офат назарияси» Т. Мальтус 1766–1834 Ахолининг таркалиш конунияти тажрибалари С. П. Крашенинников 1713– 1755 «Камчата ерларининг тавсифлаш»
Слайд 8: Экологиянинг мустакил илмий тармок сифатида уз урнини белгилаши (1860-1950 йилларни уз ичига олади)
Муалифлар Йиллар Олимларнинг кузатувлари ва асарларинг номи Ч. Дарвин 1809–1882 «Турларнинг табиий танлаш йули билан пайдо булиши, ёки яшаш учун курашда чидамли турларни сакланиши» (1859 й.), «Одамнинг пайдо булиши» (1871 й.) К. Ф. Рулье 1814-1858 Один из создателей экологической зоогеографии В. В. Докучаев 1846–1903 Тупрок тугрисидаги таълимот асосчиси Э. Геккель 1834–1919 Экология тугрисида тушунча берди 1866 й. В. И. Вернадский 1863–1945 «Биосфера», 1926 й. «Ноосфере хакида бир неча суз», 1944 й. А. Тенсли 1871–1955 «Экотизим» тушунчасини таклиф этди, 1935 й. В. Н. Сукачев 1880–1967 «Биогеоценоз» тушунчасини таклиф этди, 1942 й.
Слайд 9: Замонавий боскич – экологиянинг тармоклараро фанга айланиши. (1950 йилдан шу кунгача)
Муалифлар Йиллар Олимларнинг кузатувлари ва асарларинг номи Ю. Одум 1913-2002 «Экология асослари», «Экология» укув дарслик ва китоб, 1953 й. Б. Небел 1915-1995 Атроф мухит тугрисидаги фан Н.Н. Моисеев 1917-2000 Антропоген таъсирларнинг биосферадаги баркарорлик модел динамикаси; Инсон ва табиат муносабатларини кайта куриб чикишда педагогик ва этик дунёкарашни шакилланиришда янгича ноосфера гоялари даврида В.И..Вернадскийнинг инсон коэфолюцияси ва биосфера инсонларни планетада яшаб колиш шароитида такдим этиш. Н.Ф. Реймерс 1931-1993 «Табиатдан фойдаланиш» маълумотнома-лугат, 1990 й. «Оммабоб биологик лугат», 1991й. «Инсониятни яшаб колиш умидлари. Концептуал экология» монография, 1992 й.
Слайд 10: Инсон онгининг ривожланиш боскичлари I – Овчилик ва теримчилик даври
Мухитга исонннинг таъсири сезиларли эмас Мутадил иклимли худудларни эгаллаб олиши Ёнгинлар, усимлик копламини бузилиши Йирик умирткали хайвон турлари сонининг камайиши
Слайд 11: II – Кишлок хужалигини ривожланиш даври
( Жорвачилик ва дехкончилик, ~ 10 минг йил олдин) Ижобий томони : Ахоли сонини купайиши Касаначиликни пайдо булиши Мехнат куролларини такомиллашиши Урбаниция жараёнини шакилланиши Салбий томони : Урмонларни кириб ташланиши Тупрокларнинг шурналиши Чулланиш жараёни Фаунанинг йирик вакилларини нобуд булиши
Слайд 12: III - Индустриал цивилизация даври
(Саноатни шаклланиши ва ривожланиши, ХIХ аср. ) Ижобий томони : Шахарларни курилиши Тиббий хизматни яхшиланиши Овкат сифатини яхиланиши Одамлар таълим ола бошладилар Салбий томони : Д емографи к портлаш Табиий мухит рагбаранглини камайиши Моддалар айланишининг бузилиши Энергия эхиёжини кескин ортиши – энергия ресурсларини етишмаслиги
Слайд 13: Экология тузилмаси
Экология Умумий экология Инсон экологияси Амалий экология Ижтимоий экология Ахоли экологияси Экосферология Биоэкология Геоэкология Мухандислик Биоресурс Коммунал Кишлок хужалиги Ишлаб чикариш Тиббиёт
Слайд 14: Экология таркиби
Биоэкология Аутэкология – бир тур организмларнинг яшаш мухити билан узаро богликлигини урганади. Популяционная экология (демэкология) – популяция тузулмаси ва динамикасини урганади Биогеоценология – биогеоценозларнинг тузилиши ва вазифасини урганади Синэкология – жамоа организмларин и урганади (биоценозлар доирасида)
Слайд 16: Асосий таъриф ва тушунчалар
Биоценоз («биос» – хаёт, «ценоз» – жамоа): К. Мебиус, 1877 г. Биотоп («топос» – жой) Экологик тизим: А. Тенсли, 1935 г. Биогеоценоз: В. Сукачев, 194 2 г. Биосфера, Э. Зюсс, 1875 г.
Слайд 17: Биосферанинг хозирги холати
Планетамиздаги узгаришлар: урмонларни йук килиниши, фойдали казилмаларни камайтириш, янги сув омборларни барпо этиш ва х.к …. Хаво, сув, тупрок кимёвий таркибини узгариши Узини-узи тозалаш жараён сурратларини сусаиши
Слайд 18: Экологик фалокат
Бу боскичда жамият ва табиат уртасидаги узаро таъсир доираси курсатилган, унда иктисодиёт ва экологидаги чексиз кучаиб борадиган зиддиятларни эмас, балким экотизимнинг узини узи бошкариш хусусиятига антропоген таъсири натижасида сезиларли бузилишлар кузатилмокда. Окибатда э кологи к фалокат экотизимларнинг бузилган курсатгичларнинг кайта тикланмаслиги билан тавсифланади.
Слайд 19: Умумбашарий экологик муаммолар
Демографик усиш муаммоси Табиий ресурсларни камаиши Энергетика муаммоси Биосферани ифлосланиши: кислотали ёмгирлар озон катламини емирилиши иссикхона эффекти тупрок унумдорлигини пасайиши Сув таркибини ифлосланши ва х.к. Инсон саломатлиги муаммоси
Слайд 20: Инсониятнинг таракий этиш йуллари
Тараккиёт йули Биоцентризм Баркарор ривожланиш Антропоцентризм Асосий тамоил Инсон биосфера учун Инсон ва биосфера муносабатларини уйгунлаштириш Биосфера инсон учун Устивор фалсафа Биосфера — узини узи бошкараоладиган тизим; инсоният унинг бир кисми Инсониятни ривожланиши биосферани ривожланиш конунларини инобатга олган холда бориши Биосфера бу — инсониятни усиб борадиган эхтиёжлари кондирувчи ресурслар манбаси Тараккиёт максадига эришиш йуллари «Табиатга кайтиш». Цивилизация кулайликларидан вос кечиш оркали биосферага узини кайтатиклаш функциясини такдим этиш. Онгли равишда биосфера ресурсларидан фойдаланишни чеклаш. Биосфера имкониятларини инобатга олган холда эхиёжларимизни кондириш. Инсониятни тараккий этишини технологик ва техник ютклар оркали таъминлаш
Слайд 21: ЭКОЛОГИК ИНКРОЗДАН ЧИКИШ ЙУЛЛАРИ
Технологияларни экологиялаштириш Тежамкор технологияларни жорий этиш Маъмурий-хукукий таъсир доирасини кучайтириш Экологик таълим тарбия ва маданиятни кучайтириш Халкаро хукукий химояни кучайтириш
Слайд 23: Табиатни мухофаза килишнинг киска тарихи
Йил ТМК шакли Мухим вокиялар Парадигма, «вакт шиёри" 1960-чи Табиат такдири тугрисидаги хавотирни йуклиги Жамоатчилик орасида катта резонанс уйготган биринчи фикрларни чоп этилиши «Туташмаган дойра» 1970-чи Атроф мухитни ифлосланиш микдорини камайтириш («баланд мурилар» ва «калин булмаган фильтрлар») 1-чи Атроф мухит ва тарккиёт буйича халкаро конференция (Стокгольм, 1972) 1. Экология 2. Тараккиёт 1980-чи Табиатга таъсир доирасини камайтириш технологик тизимларни ишлаб чикиш: «ёпик тизимли» технологиялар ва чикиндисиз ишлаб чикариш Атроф мухит ва тарккиёт буйича халкаро комиссия маърузаси «Дизнинг келажагимиз» (1987) Экологик тараккиёт 1990-чи Табиатни мухофаза килишни узок муддатли ва куптармокли тизмларни шакиллантириш: ISO,ЕМ AS, LA 21 ва х.к. 2-чи Атроф мухит ва тарккиёт буйича халкаро конференция (Рио-де-Жанейро, 1992) Баркарор тараккиёт 2000-чи Коэффективлик концепциясини ишлаб чикиш ва тадбик этиш ( Eco - Efficiency ) 3-чи Атроф мухит ва тарккиёт буйича халкаро конференция (Йоханнесбург, 2002) «Келажакни уйлаб – хозир харакат килиш»
Слайд 24: Баркарор тараккиёт Рио-де-Жанейро концепцияси, 1992 й
Баркарор тараккиёт – узини узи таъминловчи, мувозанатлаштирувчи тараккиёт Баркарор тараккиёт – атроф мухитни деградацион узгаришларга олиб келмайдиган узок муддатли, баркарор иктисодий усишни таъминлай оладиган тараккиёт
Слайд 25: Экологиянинг тизимли конунлари
Асосий конунлар Куп ракамлар конуни Ле Шателье – Браун тамоили Умумий богликлик конуни Окибат Жанжирлар реакцияси конуни Оптималлилик конуни Б. Коммонернинг экология конунлари
Слайд 26: КУП РАКАМЛАР КОНУНИ
Куп сонли тахминий омилларнинг биргаликдаги таъсири, баъзибир умумий шароитларда, тасодифга боглик булмаган натижага эга, ёки тизимли характерга эга булиши мумкин.
Слайд 27: ЛЕ ШАТЕЛЬЕ – БРАУН ТАМОИЛИ
Ташки таъсирлар натижасида тизимни баркарор мувозанатидан чикиши, ушбу мувозанат йуналишини узгартиради, унда ташки эффект таъсири камаяди
Слайд 28: УМУМИЙ БОГЛИКЛИК КОНУНИ
Барча тизимлар факатгина унинг атрофидаги мухитнинг моддий-энергетик ва информацион имкониятлари хисобидан ривожланади; якка холда узи ривожланиши мумкин эмас.
Слайд 29: ЖАНЖИРЛАР РЕАКЦИЯСИ КОНУНИ
Исталган якка тартибдаги узгаришлар шубхасиз экотизимда занжирли реакция хосил булишига сабабчи булади, хосил булган узгаришларни нейтрализация томонига олиб келади ёки янги узаро богликликни ва янги тизимли иерархияни шакиллантиради.
Слайд 30: ОПТИМАЛИЛИК КОНУН
Барча турдаги тизим катта унумдорлик билан фаолият курсатишида, факатгина унга хос булган баъзибир макон ва вакт чегаралари оралигида эришади.
Слайд 31: Б. КОММОНЕРНИНГ ЭКОЛОГИЯ КОНУНЛАРИ
« Табиатда барчаси узаро богланган» «Табиатда барчаси каергадир кетади» «Табиат яхши билади» «Табиатда хеч нарса текин келмай»
Слайд 32
Muhit tushunchasi. Organizmlarning hayotiy shakllari. REJA: 1. Ekologiyada muhit tushunchasi. 2. Moslashish tushuncha si. 3. Moslashishning asosiy ko’rinishlari. 4. Moslashishning darajalari. 5. Hayotiy formalar haqidagi ta‘limotning tarixi. 6. O‘simliklarning ekologik hayotiy formalari. 7. Hayvonlarning ekologik hayotiy formalari.
Слайд 33: ЭКОЛОГИК ОМИЛЛАР
Мухит Яшаш мухит Атроф мухит Экологик омиллар – бу тирик организларга таъсир этадиган узига хос маълум бир шароит ва мухит элементлари тушиналади. Экологияда муҳит деб тирик организмларни ўраб турган, унинг ҳолатига, ривожланишига яшаб қолишига ва кўпайишига бевосита таъсир этадиган жамики ўлик ва тирик табиат шароитига айтилади.
Слайд 34: ЭКОЛОГИК ОМИЛЛАР КЛАССИФИКАЦИЯ
1. Абиотик омиллар - Физик омиллар - Кимёвий омиллар - Эдафик омиллар 2. Биологик омиллар - Тур ичидаги узаро муносабатлар - Турлараро узаро муносабатлар - Жонсиз табиатга таъсир (микроиклим) 3. Антропоген омиллар
Слайд 35: АБИОТИК ОМИЛЛАР
Физик омиллар Харорат (С, F, K ) Хавонинг нисбий намлиги (%) Босим (мм.с.уст.) Хаво харакати (м/с) Кимёвий омиллар Сувнинг шурланиш даражаси Хаво таркидаги кислород Эдафик омиллар Тупрок намлиги Тупрок тузилмаси Таркибидаги биоген элементлар
Слайд 36: ЕРДАГИ АБИОТИК ОМИЛЛАР (ИКЛИМ)
Ёруглик, куёш энергияси Харорат Ёгин микдори Хавонинг нисбий намлиги Босим Хаво массасининг харакати Денгиз сатхидан баландлик Худуд рельефи t > 80°C хашоратлар, моллюскалар t до -7 0°C сув утлари, лишайниклар, пингвинлар λ < 380 нм ультрабинафша λ = 380-760 нм куринмас спектр λ > 760 нм инфракизил < 250 мм/й чул 250-750 мм/й дашт (бошокдошлар) > 750 мм/й урмон
Слайд 37: ТУПРОК КОПЛАМИНИНГ АБИОТИК ОМИЛЛАРИ
Физик тафсифномаси: Тузилиши Говаклиги Харорати Иссиклик саклаш сигими Намлиги Кимёвий тавсифномаси: Мухит реакцияси Шурланиш даражаси Кимёвий таркиби Биологик тавсифномаси: Тирик организмлар Тупрокда яшайдиган чувалчанглар < 0,002 мм диаметрида лой 0,002-0,02 мм ил 0,02-2,0 мм кум > 2,0 мм шагал рН < 7 кислотали мухит рН = 7 нейтрал мухит рН > 7 ишкорий мухит
Слайд 38: СУВ МУХИТИНИНГ АБИОТИК ОМИЛЛАРИ
Зичлиги Иссикликни туплаш Харакатчанглик Харорат Ёруклик утказувчанлиги Шурлиги Улик денгиз 240 г/л туз микдори Дунё океани 35 г/л Кора денгиз 19 г/л Каспий денгиз 14 г/л Орол денгиз 180 г/л
Слайд 39: БИОТИК ОМИЛ ТУРЛАРАРО УЗАРОТАЪСИР
ижобий ( + ), салбий ( - ), нейтрал ( 0 ) 00 нейтрализм олмахон ва буги +0 комменсализм ит ва кокиут –0 аменсализм каин остидаги утлар ++ симбиоз: мутуализм, протокооперация – – конкуренция усимликлар + – хищничество тулки ва куён + – паразитизм сигир ва кана
Слайд 40: АНТРОПОГЕН ОМИЛЛАР
Ерни юза кисминининг узгариши; Биосфера таркибидаги моддалар, харакати ва балансини узгариши; Ерни баъзибир кисми ва худудлардаги энергетик ва иссиклик мувозанатини бузилиши; Биотада киритиладиган узгаришлар.
Слайд 41: ЭКОЛОГИК ОМИЛЛАРНИНГ ТАЪСИР ЭТИШ КОНУНИЯТИ
Минимум конуни Ю. Либих (1840 й.): хосилдорлик микдори тупрок таркибидаги етишмайдиган озика элементрарини усимлик эхтижидан кам кониктирган модда микдори билан белгиланади. (масалан фосфорга булган эхтиёж меъёридан паст булиши) Ю. Либих экоконунига аниклик : - Организмларнинг хар хил функцияларига омилнинг бир максада таъсир этмаслиги - Омилларнинг урнини каплаш ходисаси (узаро урин алмашиниш) Фундаментал омилларнинг урин алмашинмаслик конуни Боскич реакцияси койдаси «фойда – зарар»
Слайд 42
Толерантлик конуни В. Шелфорд (1913 й.): Организларнинг хаётчанглиги экологик омилларнинг камлигини ёки ортиклигини белгилайди. Чекловчи омил - бу экологик омил булиб унда организнинг чидамлилик диапазонига якин ёки ундан паст чегарасига якинлашганлиги хисобланади.
Слайд 43: ЭКОЛОГИК ОМИЛЛАРНИНГ ТИРИК ОРГАНИЗМЛАРГА ТАЪСИР ЭТИШ ЧИЗМАСИ
1 – оптимум, кулай шароит чегараси (яшаш) 2 – нокулай шароит чегараси (яшаб колиш) 3 – нобуд булиш чегараси (улим )
Слайд 44: ТИРИК ОРГАНИЗМЛАР АДАПТАЦИЯСИ
Хулкий – Этологик (яшаб колиш учун кулай мухит топиш ин куриш ва х.к.) Физиологик (чулда яшовчи хайвонлар сув танкислигини енгиши) Морфологик (гидробионтлар, кушлар – мухит каршилигини енгиш) Адаптация бу – тирик организмларнинг маълум бир мухит шароитига мослашиш жараёни тушинилади.
Слайд 45: ЭКОЛОГИК НИША
Ареал, яшаш худуди Экологик ниша – деганда табиатдаги маълум бир худуддаги турнинг яшаб колиши учун мавжуд барча омиллар ва мухит шароитлари (физик худуд, овкатланиш тури, хаёт тарзи)нинг егиндисини тушинамиз. Хар бир организм узига хос экологик нишага эга Икки тур бир эколгик нишшани эгалламайди Буш булган экологик ниша албатта тулдирилади
Слайд 46
O‘simliklarning ekologik hayotiy formalari 1). Fanerofitlar (P). "Faneros" - yaqqol ko‘rinib turuvchi deganni bildiradi, fanerofitlar daraxt va butalar bo‘lib, ularning yangilanuvchi kurtaklari yer yuzasidan ancha yuqori joylashgan (30 sm), qishda novdalari sovuqdan nobud bo‘lmaydi. 2 ). Xamefitlar (Ch). "Xame" — past, yer bag‘irlovchilar degan ma’noni bildiradi. Ular mayda va chala butachalardan iborat bo‘lib, ularning yangilanuvchi kurtaklari yer yuzasiga ancha yaqin joylashgan, sirti esa tangachalar bilan qoplangan. Q ishda bu kurtaklar qor bilan qoplanadi. Novdalari qishda nobud bo‘lmaydi. 3 ). Gemikriptofitlar (H). "Gemi" - yarim, "kriptos" - yashirin degan ma’noni bildiradi, bular ko‘p yillik o‘simliklar bo‘lib, ularning yer ustki qismi qishda qurib qoladi, yangilanuvchi kurtaklari esa yer satxi bilan barobar joylashgan bo‘ladi. 4 ). Kriptofitlar (K). Ko‘p yillik o‘t o‘simliklari bo‘lib, ularning yer ustki organlari qishda butunlay qurib qolib, yangilanuvchi kurtaklari yer ostki organlarida, tugunaklar, ildizpoyalar va piyozboshlarda saqlanib qoladi. 5). Terofitlar (T). Terofitlar asosan bir yillik o‘simliklar bo‘lib, quruq yoki sovuq davrlarni spora yoki urug‘ formasida o‘tkazadi. Ular noqulay sharoitni effektiv o‘tkazish uchun morfologik va fiziologik jihatdan yaxshi moslashgan. Raunkier statistik metodni qo‘llab, hayotiy formalar guruhlari iqlim sharoitiga bog’liq holda tarqalishini ko‘rsatdi. Turli oblast va zonalar uchun o‘z guruhlarining foiz hisobida tarqalishini hisoblab, biologik spektr deb atalgan oddiy metodni taklif etdi.
Слайд 47
Zonalar P Ch H K T Tropik 61 6 12 5 16 Cho‘l 4 8 1 5 82 O‘rta dengiz 12 6 28 11 42 Mo‘tadil (O‘rta Yevropa) 8 6 52 25 9 Arktika 1 22 60 15 2 Raunkier bo‘yicha biologik spektr (%)
Последний слайд презентации: Mavzu: Kirish. Ekologiya fani, uning maqsad va vazifalari. Reja: 1. E kologiya
Тавсия этиладиган адабиётлар рўйхати Асосий адабиётлар Турсунов Х.Т., Раҳимова Т.У. Экология.- Т.: “Chinor ENK”, 2006. Эргашев А. Умумий экология.- Т.: “Ўзбекистон”, 2003 Чернова Н.М., Былова А.М. Экология просвещение М. 1988. Одум.Ю. Экология в 2 томах М. Мир 1986. Отабоев Ш.М., Набиев М. « Инсон ва биосфера». Тошкент, « Ўқитувчи » 1995. Nigmatov A.N. O’zbekiston Respublikasining ekologiya huquqi. –Toshkent.: “Gofur Gulom”, 2003. Қўшимча адабиётлар Акимова Т.А., Хаскин В.В. Экология.- М.: “ЮНИТИ”, 1998. Бекназов Р. У., Новиков Ю. В. Охрана природы. - Т.: “ Ўқитувчи ”, 1995. Валуконис Г.Ю., Мурадов Ш.О. Основы экологии том I. Общая экология книга I.- Т.: “Меҳнат”, 2001. Национальный доклад «О состоянии окружающей природной среды и использовании природных ресурсов Республики Узбекистан». - Т.: “ Chinor ENK ”, 2009. Ўзбекистон Республикаси Қизил китоби / Красная книга Республики Узбекистан, в 2-томах.- Т.: “ Chinor ENK ”, 2009. Ergashev A., Ergashev T. Ekologiya, biosfera va tabiatni muhofaza qilish. - T., 2005. Эргашев А.Э., Шералиев А.Ш., Сувонов Х.А., Эргашев Т.А. Экология ва табиатни муҳофаза қилиш. Тошкент “Фан”. 2009. N igmatov A., Turabaev A.H. Ekologiya faniban amaliy mashgulotlar. Toshkent, “Mumtoz soz”, 2012. Назаренко О.Б. Экология: учебное пособие. – Томск: Изд-во ТПУ, 2007. – 100 с. Панин В.Ф., Сечин А.И., Федосова В.Д. Экология для инженера. Учебное пособие. – М.: Изд. Дом «Ноосфера», 2000. – 284 с. Коробкин В.И. Экология: учебник для вузов. – Ростов н /Д: Феникс, 2011. – 600 с. Интернет сайтлари www.uznature.uz www.есо.uz www.unep.org www.undp.org www.worldresources.org